Prenos udela u privrednom društvu predstavlja pravnu radnju koja može imati značajne poreske posledice, posebno za fizička lica – rezidente Republike Srbije. Pravilno razumevanje poreskog tretmana transakcije je ključno kako bi se izbegli neželjeni rizici u postupku pred sprskim poreskim organima.

U nastavku teksta smo analizirali relevantne zakonske odredbe i praksu.

1. Oporezivanje kapitalnog dobitka – osnovna pravila

Prema odredbama Zakona o porezu na dohodak građana („ZPDG“), kapitalni dobitak predstavlja razliku između prodajne cene udela i njegove nabavne cene, ostvarenu prenosom.

Stopa poreza na kapitalni dobitak iznosi 15%, a obaveza podnošenja odgovarajuće poreske prijave nastaje u trenutku kada je novčana naknada (ili njen deo) za prenos udela isplaćena ili učinjena raspoloživom prenosiocu. Rok za podnošenje odgovarajuće poreske prijave je 30 dana od dana ostvarivanja prihoda (ili dela prihoda).

Prema ZPDG pod prenosom udela se smatraju:

  • prodaja udela (najčešći oblik) ili drugi prenos uz novčanu ili nenovčanu naknadu (razmena, poklon i dr.), kao i
  • unos nenovčanog uloga u pravno lice.

2. Izuzeća od oporezivanja

ZPDG predviđa izuzetke od oporezivanja kapitalnog dobitka, među kojima je najšire primenjiv da se kapitalnim dobitkom ne smatra razlika ostvarena prenosom udela, ako je udeo bio u neprekidnom vlasništvu poreskog obveznika najmanje deset (10) godina pre prenosa. Važan uslov za primenu ovog izuzetka je da fizičko lice mora biti vlasnik istog procenta udela neprekidno tokom navedenog perioda.

ZPDG predviđa izuzeće od oporezivanja i u slučaju prenosa udela između (i) bračnih drugova (uključujući i prenos između razvedenog para ukoliko je to u vezi sa razvodom) ili krvnih srodnika u pravoj liniji (npr. roditelji–deca), kao i (ii) kada je udeo stečen nasleđem u prvom naslednom redu (npr. dete nasledi udeo roditelja i potom ga proda trećem licu).

Izuzeće od oporezivanja ne važi ako osnivač/član društva prenosi svoj udeo društvu tj. kada društvo stiče sopstvene udele (tzv. otkup udela od strane samog društva).

Sa aspekta Zakona o porezima na imovinu, prenos udela u privrednom društvu uz novčanu naknadu nije predmet oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava.

3. Da li mesto uplate novčane naknade eventualno utiče na porez na kapitalni dobitak?

Činjenica da se prodajna cena za udeo uplaćuje na bankovni račun u Srbiji ili inostranstvu nema posebnog uticaja na poreski tretman i ostvarenje uslova za izuzeće.

Za pravilan poreski tretman je bitno najpre utvrditi da li lice koje prenosi udeo i prima novčanu naknadu ima status poreskog rezidenta Republike Srbije za konkretnu transakciju.

Stoga, treba napomenuti i da bi na primer srpski poreski obveznik koji poseduje udeo u kapitalu stranog privrednog društva usled prodaje istog imao pravo da ostvaruje poresko izuzeće pod uslovima iz ZPDG.

4. Poseban oprez – prenos udela bez novčane naknade

U određenim situacijama – npr. kod prenosa udela bez naknade sa privrednog društva na fizičko lice koje je zaposleno u tom privrednom društvu, takav prenos pod određenim uslovima može imati tretman zarade i shodno tome prouzrokovati obavezu obračuna i plaćanja poreza na zaradu i pripadajućih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

S druge strane, prenos udela bez naknade sa privrednog društva na fizičko lice koje nije u radnom odnosu kod tog prenosioca može da se tretira kao dohodak tog fizičkog lica ukoliko takav prenos udela predstavlja protivuslugu društva-prenosioca za radni angažman, znanje i/ili uslugu fizičkog lica. U tom slučaju transakcija podleže oporezivanju porezom na dohodak građana kao ostali prihod.  

5. Poreski tretman prenosa udela kod pravnih lica

Za razliku od fizičkih lica, kada pravno lice prodaje udeo (npr. određeni d.o.o. prodaje svoj udeo koji poseduje u drugom d.o.o.), ostvareni kapitalni dobitak predstavlja oporezivi prihod koji ulazi u poreski bilans i oporezuje se po stopi poreza na dobit pravnih lica (trenutno iznosi 15%).

Ukoliko nerezidentno pravno lice u Srbiji proda svoj udeo drugom pravnom licu iz Srbije i tom prilikom ostvari kapitalni dobitak, na oporezivanje se primenjuje poreska stopa od 20%, osim ako međunarodni ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja ne predviđa drugačije.

6. Načelo fakticiteta – kako Poreska uprava posmatra transakcije

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji sadrži načelo fakticiteta, koje nalaže da se poreske činjenice utvrđuju prema njihovoj ekonomskoj suštini, a ne samo prema formalnom ugovoru.

To znači da Poreska uprava ima pravo da oceni da li se iza formalno prikazane transakcije krije drugačija ekonomska realnost (npr. prenos bez novčane naknade koji zapravo predstavlja naknadu-protivčinidbu za uslugu).

Autor: Goran M. Ćiraković, advokat

Fotografija: Pixabay.com | heinzremyschindler