Za poreske organe širom sveta, oporezivanje multinacionalnih kompanija odavno predstavljala veliki izazov. Sjedinjene Američke Države su bile među glavnim zagovornicima pregovora o velikoj reformi međunarodnog oporezivanja multinacionalnih kompanija.

S druge strane, Estonija i Irska, poznate kao jurisdikcije koje nude poreske pogodnosti stranim investitorima, su dugo „kočile“ ove pregovore. Nedavno je ipak u okviru G20 i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj („OECD“), postignut sporazum između 136 zemalja (od 140), prema kojem će multinacionalne kompanije biti podložne globalnoj poreskoj stopi poreza na dobit od 15%. Četiri (4) države – Kenija, Nigerija, Pakistan i Šri Lanka, još uvek se nisu pridružile sporazumu.

Multilateralna konvencija, koja će biti sredstvo za sprovođenje novina u vezi sa oporezivanjem multinacionalnih kompanija, već je u razvoju i zemlje imaju za cilj da je potpišu tokom 2022. godine, a da efikasna primena otpočne od 2023. godine.

Predlog reforme je koncipiran na tzv. dva stuba.

Prvi stub podrazumeva obavezu kompanija da plate porez u državama u kojima se odvija prodaja njihovih proizvoda i/ili usluga, čak iako nisu u njima fizički prisutne. Praktično je prioritet na načelu „prometa“ umesto načela „sedišta“, te će kompanije plaćati porez tamo gde ostvaruju promet, bez obzira na njegov oblik. Svrha je dakle u preraspodeli prava na oporezivanje. Ovo pravilo će se primenjivati na oporezivanje kompanija sa prihodima većim od 20 milijardi evra i profitnom maržom većom od 10%.

Drugi stub podrazumeva upravo uspostavljanje minimalne globalne poreske stope, koja nakon insistiranja od strane Irske, iznosi 15%, uprkos inicijalnim predlozima nekih zemalja da bi ona trebalo da bude 21%. Ovo pravilo će se primenjivati samo na kompanije sa prihodima iznad 750 miliona evra.

Suštinski cilj reforme je da se osigura pravednija raspodela prava među zemljama da oporezuju dobit najvećih multinacionalnih kompanija.

Kakav je uticaj ove reforme na Srbiju?

Imajući u vidu da je značajan deo robe na tržištu Republike Srbije uvezen, oporezivanje inostranih kompanija po mestu „prometa“ bi moglo da ima pozitivne poreske efekte na budžet Srbije. S druge strane, srpski budžet bi eventualno mogao da bude uskraćen za uplatu poreza od strane srpskih kompanija koje većinu svojih prihoda ostvaruju na inostranim tržištima.

Autor: Goran M. Ćiraković, advokat

Fotografija: Pixabay