Sa znatnim porastom vrednosti kriptovaluta poslednjih meseci, KriptoArt takođe dobija sve veću pažnju. Posledica toga je da tvorci KriptoArta, ali i oni koji samo trguju istim generišu sve veće prihode. Nezamenjivi (non-fungible) tokeni (dalje: „NFT“) privlače najveću pažnju kada je KriptoArt u pitanju, a pre svega zato što su pojedini NFT primerci u okviru specijalizovanih NFT platformi prodati za ogromne iznose izražene u kriptovalutama.
Šta je NFT i kako se kreira?
Osnovu svakog NFT-a predstavlja određeni digitalni sadržaj, odnosno određeno umetničko delo u digitalnom formatu – grafika, fotografija, audio ili video zapis i sl.
Svaki umetnik od svog dela koje je u digitalnom formatu može da kreira NFT. Za tu svrhu je potrebno da poseduje digitalni novčanik i da ga poveže sa NFT platformom gde želi da plasira svoj KriptoArt.
Umetnik treba da postavi svoje umetničko delo u digitalnom formatu (npr. fotografiju) u okviru NFT platforme (OpenSea.io, SolSea.io i dr.), potom uloži određeni iznos svoje kriptovalute sa digitalnog novčanika da „tokeniše“ (mintuje) svoje delo i na taj način od njega kreira NFT – nezamenjivi token, a na samom kraju procesa mu daje detaljan opis i određuje vrednost u kriptovaluti koja se koristi u okviru NFT platforme.
Takav token je jedinstven, jer u okviru platforme na kojoj je kreiran ne postoje dva (2) identična NFT-a. Čak i ako umetnik objavi dva (2) NFT-a bez jasnih fizičkih razlika, metapodaci implementirani tokom procesa „tokenisanja“ (mintovanja) u svaki NFT ponaosob nisu i ne mogu da budu isti, što ih suštinski čini različitim. Međutim, umetnik ukoliko želi uvek može da poništi NFT koji je kreirao. Dakle, suština je da svaki NFT predstavlja token sa implementiranim jedinstvenim metapodacima koji su povezani sa određenim digitalnim sadržajem.
Kako se trguje nezamenjivim tokenima?
Nakon što umetnik kreira NFT i odredi mu cenu, NFT se može prodati po toj ceni ili eventualno po sistemu najbolje ponude, ukoliko u okviru NFT platforme postoji mogućnost organizovanja aukcije. Kupac i ujedno novi vlasnik NFT-a potom odlučuje da li će ga zadržati ili će ga takođe ponuditi na prodaju u okviru iste platforme. Važno je napomenuti da lice koje je inicijalno kreiralo NFT može da zaradi tantijeme prilikom svake njegove naredne prodaje, u procentu koji odredi tokom postupka kreiranja NFT-a.
Dakle, osim kreatoru NFT-a, i svakom potencijalnom kupcu je neophodan digitalni novčanik, kao i da na istom poseduje određena kripto sredstva, kako bi uopšte mogao da pristupi platformi i kupi neki NFT.
Međutim, koliko god da su postupci kreiranja i trgovanja jasni, postoje određene pravne nedoumice u pogledu intelektualne svojine, ali i kada je njihov poreski tretman u pitanju.
Jasno je da umetnik ima prava intelektualne svojine nad autorskim delom koje predstavlja osnovu – digitalni sadržaj NFT-a. Stoga, treba napraviti razliku između sledećih lica: (i) umetnika koji je kreirao autorsko delo u digitalnom formatu, (ii) lica koje je kreiralo NFT „tokenisanjem“ (mintovanjem) autorskog dela u digitalnom formatu na NFT platformi, i (iii) vlasnika NFT-a.
U pogledu zaštite intelektualne svojine nema potencijalnih smetnji kada je jedno lice autor dela i ujedno kreator i vlasnik NFT-a do trenutka dok ga ne proda. Upravo blokčejn tehnologija i regulisano NFT tržište omogućavaju umetniku da svoje digitalno autorsko delo zaštiti kreiranjem NFT-a i da odredi u kom obimu će preneti autorska prava kupcu.
Međutim, ukoliko neko lice koje nije autor nekog umetničkog dela, neovlašćeno postavi to delo na NFT platformu i kreira NFT, koji potom proda i ostvari ekonomsku korist, i dodatno nakon toga ostvaruje tantijeme od svake naredne prodaje, jasno je da se u tom slučaju radi o kršenju autorskih prava.
Kod ovakvih slučajeva kršenja autorskih prava nije lako inicirati odgovarajući postupak za naknadu štete zbog anonimnosti koju pruža blokčejn tehnologija. Naime, podaci koji su implementirani u NFT-u su: (i) adresa digitalnog novčanika lica koje ga je kreiralo, i (ii) podaci o svakoj transakciji u vezi tog NFT-a – datum, cena i adresa digitalnog novčanika novog vlasnika. U praksi je najveći izazov saznati ko se krije iza određene adrese digitalnog novčanika.
Ako je vlasnik digitalnog novčanika oprezan kada ga koristi, biće teško otkriti njegov identitet, međutim u određenim situacijama dešava se da ga upravo sam vlasnik i otkrije. Na primer, ukoliko prima donacije na svojoj veb stranici u obliku kriptovaluta, tada će biti lakše identifikovati vlasnika digitalnog novčanika ili ukoliko određenom privrednom subjektu izvrši plaćanje u kriptovaluti, pa potom ostavlja lične podatke kako bi od tog subjekta dobio neku robu i/ili usluge.
Stoga, iako blokčejn tehnologija pruža zaštitu umetnicima koji svoja digitalna dela prodaju u okviru NFT platformi, nameće se pitanje šta bi trebalo da urade umetnici koji nisu u svetu KriptoArta. U njihovom interesu bi bilo da deluju preventivno i da u svakom slučaju na adekvatan način zaštite svoja autorska prava nad delom u digitalnom formatu, koje bi potencijalno moglo na neželjen način da završi na nekoj od NFT platformi.
S druge strane, poreski aspekt NFT-a je takođe zanimljiv budući da NFT možemo definisati kao spoj autorskog dela i digitalne imovine. Imajući u vidu da nezamenjivi token nije eksplicitno definisan Zakonom o digitalnoj imovini, ali se svakako može smatrati digitalnom imovinom, s tim što u sebi sadrži i autorsko delo u digitalnom formatu, opravdana je dilema kom svojstvu NFT-a bi trebalo dati prednost. Kako digitalna imovina i autorska dela nemaju isti poreski tretman, ostaje da ispratimo kako će Poreska uprava pristupiti u vezi sa oporezivanjem prihoda ostvarenih u transakcijama određenog NFT-a, ali i sa korišćenjem eventualnih poreskih oslobođenja s tim u vezi.
U narednom periodu možemo očekivati da će NFT dobiti još veću primenu širom sveta, što će verovatno uticati na otvaranje nekih novih pravnih pitanja i nedoumica, ali verujemo i na rešavanje trenutno postojećih. Stoga ćemo nastaviti da pomno pratimo pravnu praksu i trendove iz oblasti blokčejn tehnologije.
Autor: Goran M. Ćiraković, advokat
Fotografija: Pixabay